Banka Slovenije očekuje pad aktivnosti u mnogim zemljama evrozone, za koji se očekuje da će biti značajan, ali ne tako izražen kao u drugom kvartalu ove godine. Prognoze rasta za 2021. takođe opadaju. Ekonomska situacija u Sloveniji takođe se ponovo pogoršava, ali prema dostupnim podacima manje nego u proleće, oporavak na tržištu rada je zaustavljen. Državne subvencije preduzećima za održavanje zaposlenosti i pomoć ugroženim grupama stanovništva povećavaju vladin deficit, za koji se očekuje da ostane u proseku u evro zoni.
Oni procenjuje da su u trenutnoj situaciji mere domaće i spoljne fiskalne politike ključne za sprečavanje još većeg pada ekonomske aktivnosti, iako povećavaju državni deficit. Deficit konsolidovanog bilansa javnog finansiranja u Sloveniji iznosio je do septembra 2,3 milijarde evra, dok je prošle godine suficit bio od 233 miliona evra. Izgledi za izvoznike nisu se naglo pogoršali, bar za sada, novim talasom epidemije. U istraživanju Republičkog zavoda za statistiku Slovenije u novembru, proizvodne kompanije smanjile su procenu očekivanog izvoza u novembru u odnosu na oktobar, ali je i dalje veća nego pre godinu dana.
Banka Slovenije naglašava da postoji velika verovatnoća dugotrajnije krize, posebno u segmentu usluga kao najugroženijeg dela ekonomije. Ove aktivnosti su obezbedile oko 22 odsto radnih mesta u domaćoj ekonomiji pre krize i stvorile 20 odsto dodane vrednosti.
