Vlasnici komercijalnih nekretnina više nego ikad ranije moraće da prihvate vladinu ponudu za dobrovoljno smanjenje cena zakupa, delimično pokrivene od države i u dogovoru sa stanarima do kraja 2020. godine. Stručnjaci za nekretnine kažu da će svaki vlasnik morati da ima na umu koliko je kritična situacija i koliko lako može izgubiti višemesečnu kiriju, u suprotnom će se ponoviti fenomeni decenijske krize iz 2010-ih. Tada su komercijalne oblasti poput ulica Patisiona i Stadiou u centralnoj Atini videle da je svaka druga prodavnica godinama zatvorena, u potrebi za stanarima.
Uslovi su još gori u manje popularnim oblastima. Mnogi stanodavci koji na početku pandemije nisu pristali na umanjenje zakupnina videli su kako njihovi stanari ili odlaze ili prestaju poslovati, jer nisu mogli da ispune svoje obaveze. Najveći rizik imaju vlasnici koji imaju nekretnine na sekundarnim tržištima prestonice, kao što su Nea Smirni, Marausi, Nea Jonija, ili čak središnji delovi ulica Akademije i Stadiou i deo Patisiona izvan zgrade Atinske politehnike. To su mesta koja su pretrpela poslednjih godina, a tek 2019. godine počeli su da beleže oporavak potražnje i prihoda.
S druge strane, u najpopularnijim oblastima, kao što su ulica Ermou i Kolonaki u centru Atine, brzo se oporavio od sredine 2016. godine, a vrhunac je dostigao 2019. godine kada su se rente približile najvišim nivoima kasnih 2000-ih. Na primer, u ulici Ermou mesečna kirija za prodavnicu u blizini trga Sintagma dostigla je 285 evra po kvadratnom metru prošle godine, što je nedaleko od vrha svih vremena od 350 evra po kvadratnom metru u 2008. godini.
